Razgovor sa Zenepom Likom
Od pilona, balustrada, ornamenata do Ulcinjske Solane, od Njemačke do Crne Gore. Zenepa Lika je žena koja je arhitektonske kreacije zamijenila aktivizmom i borbom za očuvanje kreacija prirode. Lika je arhitektica, aktivistkinja za zaštitu životne sredine i direktorica udruženja Dr Martin Schneider‑Jacoby Association.
Nakon studija arhitekture na Bergische Universtät Wuppertal i nakon nekoliko godina rada u Kelnu Zenepa je odlučila da se vrati u svoj voljeni Ulcinj i da se posveti aktivizmu i radu za dobrobit svih.
Zenepa nije čekala savršeni trenutak, koji po njoj i ne postoji. Ona je imala čvrsta ubjeđenja i hrabro je napravila prvi korak.
No nakon prvog koraka dolazi put, a taj put ka aktivizmu, kazala je Lika, nije lak, već je pun institucionalnih i političkih prepreka koje sa sobom nose osjećaj izolacije i česte pokušaje okoline da se umanji značaj onoga za šta se borimo.
„Posebno je izazovno kada izostane podrška u porodičnom okruženju baš iz razloga jer ste ŽENSKO a koja je, po mom mišljenju, presudno važna. Kada nemate podršku najbližih, borite se na dva fronta, a to zahtijeva dodatnu energiju i snagu. Zato je važno da taj uži krug bude uz vas, na moju sreću ja imam tu podršku”, ističe Lika.
Pritisci kojima su izložene žene u ekološkim pokretima često su suptilni, kroz umanjivanje autoriteta ili isključivanje iz procesa odlučivanja i omalovažavanje, ali i otvoreni i direktni.
Kako ističe Lika, patrijarhalni mentalitet je i dalje snažan i duboko ukorijenjen u Crnoj Gori. I kada žena dođe na visoku poziciju, njen autoritet se češće preispituje, a greške joj se teže opraštaju.
No žene uprkos svemu, kazala je Lika, donose ogromnu snagu ekološkim pokretima: empatiju, istrajnost, sposobnost povezivanja zajednice, dugoročnu viziju, ali i tematsku stručnost i objektivnost u pristupu problemima. Te osobine nisu slabost, već prednost i temelj ozbiljnih i održivih promjena.
“U Crnoj Gori su ŽENE iz NVO sektora među najjačima, najupornijima i najaktivnijima. To je naša snaga koju ne mogu da ignorišu niti da je utihnu“ naglašava Lika.
Njena poruka za žene koje žele da se uključe u borbu za životnu sredinu je da aktivizam ne mora početi velikim protestom, on može početi razgovorom.
„Promjene počinju onda kada odlučimo da ne ostanemo nijemi ili tihi i ako je naša sredina navikla na ćutanje“