Nacionalni okvir politike za infrastrukturu za alternativna goriva, koji je u pripremi, doprinijeće usklađivanju transportnog i energetskog sistema Crne Gore sa evropskim standardima i razvoju održivije mobilnosti, za šta je neophodna saradnja institucija, lokalnih samouprava, energetskog sektora i tržišta.
To je saopšteno tokom uvodnih obraćanja na radionici „Nacionalni okvir politike za infrastrukturu za alternativna goriva“, koju su organizovali Ministarstvo saobraćaja i Ministarstvo energetike i rudarstva u okviru procesa izrade prvog Nacionalnog okvira politike Crne Gore za infrastrukturu za alternativna goriva, kao dijela projekta koji finansira Evropska unija.
Programski menadžer Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori Kai Nagel kazao je da nacrt Nacionalnog okvira politike za infrastrukturu alternativnih goriva predstavlja važnu priliku da Crna Gora unaprijedi saobraćajni i energetski sistem u skladu sa evropskim standardima.
Nagel je podsjetio i na Nacionalni energetski i klimatski plan, usvojen u decembru 2025. godine. Ovaj plan prepoznao je elektrifikaciju saobraćaja kao jedan od prioriteta i, između ostalog, postavio cilj od 35.000 električnih vozila do 2030. godine.
Nagel je naveo da Crna Gora u ovu oblast ulazi sa relativno niske početne osnove, uz trenutno ograničenu javnu infrastrukturu za punjenje električnih vozila.
„Ne postoji posebna mreža punjača za teška vozila, nema infrastrukture za punjenje vodonikom, kao ni značajnije infrastrukture za snabdijevanje električnom energijom brodova sa obale i stacioniranih aviona“, kazao je Nagel.
Državni sekretar u Ministarstvu saobraćaja Božidar Savović kazao je da događaj predstavlja važan korak u usklađivanju crnogorskog transportnog sistema sa evropskim ciljevima energetske tranzicije.
„Naš cilj je jasan: da integrišemo nacionalnu transportnu mrežu sa evropskim koridorima, da usvojimo visoke standarde i značajno smanjimo emisiju gasova sa efektom staklene bašte“, poručio je Savović.
Državni sekretar Ministarstva energetike i rudarstva Matija Medojević kazao je da razvoj infrastrukture za alternativna goriva pokazuje koliko se energetika i saobraćaj danas moraju posmatrati kao međusobno povezani sektori.
On je podsjetio da je Crna Gora kroz Sofijsku deklaraciju iz 2020. godine potvrdila opredjeljenje za sprovođenje Zelene agende za Zapadni Balkan i približavanje evropskim ciljevima u oblasti klimatske neutralnosti, energetike i saobraćaja.
„Danas, međutim, više nije dovoljno govoriti samo o opredjeljenjima. Ona moraju biti pretočena u konkretne politike, infrastrukturu i investicije“, kazao je Medojević.
Tokom prezenzacije „Tranzicija Crne Gore ka infrastrukturi za alternativna goriva“ EU ekspertkinja u strateškom planiranju saobraćaja i urbanog razvoja, kao i autorka studije Mette Hoé ocijenila je da razvoj infrastrukture za alternativna goriva u Crnoj Gori ne može biti odgovornost samo resora saobraćaja i energetike, već zahtijeva saradnju institucija, lokalnih samouprava, energetskog sektora i tržišta.
Govoreći o trenutnom stanju u Crnoj Gori, Hoé je navela da određena infrastruktura već postoji, ali da u pojedinim segmentima razvoj praktično tek treba da počne.
„Postoji određena infrastruktura, ali, kada se pogleda šira slika, djeluje da tek treba da počnete kada je riječ o infrastrukturi za punjenje teških vozila. Još nema vodonika, niti snabdijevanja električnom energijom sa obale u lukama“, kazala je Hoé, ocijenjujući da postoji prostor za optimizam.
Radionica je sprovedena u okviru projekta „Tehnička pomoć za jačanje kapaciteta i unapređenje usklađenosti zakonodavstva, učinka i efikasnosti u sektoru saobraćaja u Crnoj Gori“, koji finansira Evropska unija.
Projekat sprovodi konzorcijum predvođen kompanijom DAI Global Belgium, u partnerstvu sa GIZ-om i ENOVA-om.