U posljednjem tekstu u serijalu o zero-waste ishrani obra\u0111ujemo temu odgovornosti nas kao potro\u0161a\u010da. Svaki na\u0161 izbor uti\u010de ne samo na to koliko \u0107e nam kuhinja biti ekolo\u0161ki odgovorna, ve\u0107, \u0161ire shvatano, da li biramo da budemo dio problema i hranimo takozvanu \u201ckulturu bacanja\u201d (engl. \u201cthrowaway culture\u201d), ili da u svojim sredinama doprinosimo razvijanju odgovornijeg modela \u017eivljenja, u kojem se cijene hrana i ljudi koji su je proizveli.<\/p>\n
Hranu cijenite time \u0161to je koristite. Da ne bi do\u0161lo do bacanja vi\u0161kova, usvojite naviku da kupovinu zapo\u010dnete i prije izlaska iz ku\u0107e. Prvi korak uvijek je procjena onog \u0161to ve\u0107 imate u \u0161pajzu ili fri\u017eideru, \u0161to, potom, nadogra\u0111ujete namirnicama koje tek treba kupiti, a koje su vam potrebne da bi spremili \u017eeljeni obrok. Pravljenje spiska za kupovinu ima brojne pozitivne strane, ne samo po zdravlje planete. Istra\u017eivanje Univerziteta u Pensilvaniji pokazalo je da ljudi koji se pridr\u017eavaju spiska i odolijevaju impulsivnoj kupovini na godi\u0161njem nivou mogu da u\u0161tede i do 23% u odnosu na kupovinu bez spiska potrebnih namirnica.<\/p>\n
Ako volite da sve bilje\u017eite u digitalnom prostoru, \u0161ta ka\u017eete na upotrebu mobilnih aplikacija za planiranje jelovnika? Na primjer, aplikacija SideChef sadr\u017ei veliki broj recepata koje mo\u017eete dodavati na svoj \u017eeljeni jelovnik. \u010cim to u\u010dinite, SideChef automatski ubacuje sastojke potrebne za njihovu pripremu na spisak namirnica za kupovinu. Planiranjem obroka, makar ugrubo, za po nekoliko dana unaprijed vasa kuhinja postaje pregledna, a \u0161anse za usputno bacanje hrane se svode na minimum.<\/p>\n
Umijete li da tuma\u010dite rokove nazna\u010dene na proizvodima? Ako ne, trebalo bi. Brojna istra\u017eivanja na ameri\u010dkom i evropskom tlu pokazuju da je jedno zajedni\u010dko ve\u0107ini ljudi na oba kontinenta: zbunjenost sistemom po kojem kompanije utvr\u0111uju rokove trajanja svojih proizvoda. Pitanje obilje\u017eavanja roka trajanja na proizvodima komplikovano je iz vi\u0161e razloga. Prvo, ne koriste sve kompanije iste metode utvr\u0111ivanja perioda do kojeg je proizvod ispravan. Drugo, ne ozna\u010davaju svi brendovi isti tip ispravnosti na ambala\u017ei svojih proizvoda. Dok jedni oznakom \u201cUpotrebljivo do\u2026\u201d navode datum za koji je procijenjeno da hrana zadr\u017eava svoju ispravnost i nutritivnu vrijednost, drugi mogu koristiti \u201cNajbolje je upotrijebiti do\u2026\u201d, oznaku koja pokazuje period tokom kojeg proizvod zadr\u017eava najbolji nivo svje\u017eine, ali nakon \u010dijeg isteka je i dalje jestiv. Kako ne biste bespotrebno bacali hranu dok je jo\u0161 jestiva, nau\u010dite da razlikujete tipove oznaka roka trajanja, ali i da koristite svoja \u010dula kako bi prepoznali kada proizvod zaista prestaje da bude ispravan (kako miri\u0161e, da li je promijenio boju ili teksturu).<\/p>\n
Najva\u017enije pravilo u zero-waste kupovini hrane \u2013 i ujedno jedan od najboljih na\u010dina da uti\u010dete na prodavnice \u2013 je da ostavite estetiku po strani. Na internetu mo\u017eete na\u0107i veliki broj intervjua sa poljoprivrednicima koji obja\u0161njavaju kako se de\u0161ava da i do 50% zdravog i jestivog prinosa zakopaju nazad u zemlju, jer ne zadovoljava stroge kriterijume lanaca supermarketa i preprodavaca hrane. \u010cuvena je dosko\u010dica da se prvo jede o\u010dima, ali je suludo dozvoliti da savr\u0161eno ispravna hrana propadne zbog toga \u0161to ne izgleda savr\u0161eno. Ne ustru\u010davajte se da pregledate policu sa vo\u0107em i povr\u0107em druge kategorije, jer na njoj naj\u010de\u0161\u0107e zavr\u0161ava upravo zbog strogih estetskih kriterijuma. Neka vam vodilja u kupovini bude ispravnost i nutritivna vrijednost namirnica, a ne njihov izgled. Ukoliko planirate da ih kasnije termi\u010dki obradite, izblendate u \u0161ejk ili nasjeckate u salatu, njihov prvobitan izgled svakako ne igra nikakvu ulogu.<\/p>\n
U svako doba, a pogotovo tokom vanrednih okolnosti kakve su trenutne, treba nastojati da svoj novac date malim lokalnim proizvo\u0111a\u010dima i uzgajiva\u010dima. Pored toga \u0161to vra\u0107ate novac lokalnoj ekonomiji i poma\u017eete doma\u0107im firmama i seoskim gazdinstvima da opstanu na tr\u017ei\u0161tu, vi time birate hranu sa manjim ekolo\u0161kim otiskom. Za hranu proizvedenu u neposrednom okru\u017eenju lak\u0161e je istra\u017eiti u kakvim je uslovima uzgojena i upoznati ljude koji stoje iza proizvoda. Va\u017eno je da se podrobnije upoznate sa svojom mo\u0107i kao potro\u0161a\u010da da novcem glasate za svijet u kojem \u017eelite da \u017eivite. Istra\u017eite koje kompanije proizvode organsku hranu, praktikuju regenerativnu poljoprivredu, po\u0161tuju ekolo\u0161ke propise i vra\u0107aju zajednici i nastojite da uvijek odaberete najbolje \u0161to mo\u017eete u skladu sa trenutnom ponudom i finansijskim mogu\u0107nostima.<\/p>\n
Posljednji video u serijalu \u010deka vas na linku u nastavku:<\/p>\n