Du\u017ee od mjesec korona virus je pristupan u Evropi. Iako svakodnevno radimo na rje\u0161avanju krize na svim aspektima, po\u017eeljno je na kratko odstupiti i razmisliti \u2013 \u0161ta zna\u010di \u017eivjeti sa COVID-19 za na\u0161 svakodnevni \u017eivot, za Evropu, za \u0161iri svijet i kako c\u0301e to uticati na na\u0161e dru\u0161tvo.<\/p>\n
Kao i mnogi drugi, i ja sam ove sedmice proveo zaklju\u010dan unutra, kod kuc\u0301e ili u napu\u0161tenim kancelarijama u Briselu, prelazec\u0301i sa jedne video konferencije ili telefonskog poziva na drugi. Oni su bolji od ni\u010dega, ali i frustrirajuc\u0301i – jer telefonski pozivi, pa \u010dak i video konferencije, propu\u0161taju klju\u010dni sastojak na osnovu kojeg diplomatija funkcioni\u0161e: ljudsku interakciju. Da biste zaklju\u010dili dogovore, morate gledati ljude u o\u010di, direktno se anga\u017eovati i negdje u c\u0301o\u0161ku tiho popri\u010dati. Multilateralna diplomatija, unutar EU i \u0161irom svijeta, te\u0161ka je i u najboljim vremenima. Ovo je sada posebno nagla\u0161eno, jer je povjerenje – tu magiju i neophodan sastojak za kompromis \u2013 mnogo te\u017ee izgraditi preko video linije sa lo\u0161im zvukom. Sa druge strane, za neke sastanke video konferencije mogu biti dovoljno dobre. I sigurno \u0161tedimo puno vremena i novca.<\/p>\n
Vrijeme ispitivanja <\/strong><\/p>\n Nema smisla negirati, ovo je egzistencijalno i vrijeme ispitivanja za EU. Kao takvo, od vitalnog je zna\u010daja da Evropljani vide i osjete dodatnu vrijednost svoje unije. Znamo da to nije uvijek bilo tako i da bi se to dogodilo, evropske institucije moraju dota\u0107i srca ljudi i njihov um. Predsjednica Ursula von der Lajen je to dobro uradila kada se ove nedjelje u Evropskom parlamentu izvinila u ime EU svima onima, uglavnom u Italiji i \u0160paniji, koji su se osjec\u0301ali napu\u0161tenim, u prenatrpanim bolnicama, bez dovoljno medicinske i za\u0161titne opreme, u kojima je broj mrtvih dostizao skoro 1 000 dnevno.<\/p>\n S obzirom na na\u010din na koji je EU postavljena, nije bilo iznena\u0111ujuc\u0301e da su na samom po\u010detku krize prevladavale nacionalne odluke. Zdravlje je nacionalna odgovornost, a kapacitet za brzo i direktno djelovanje mnogo je vec\u0301i na nacionalnom nivou nego na evropskom. Ali, za mnoge Evropljane to je ipak bilo razo\u010daravajuc\u0301e. Stekao se utisak da EU nije samo spora i podijeljena, vec\u0301 da nudi malo konkretne solidarnosti u trenutku kad je ljudima najvi\u0161e potrebna. Ove percepcije mogu biti nepo\u0161tene ili nepotpune. Ali one su stvarne u svojim posljedicama. Neki od evropskih klevetnika, iznutra i spolja, skoncetrisani su samo na dinamiku tokom ove prve faze, a neki se ne ustru\u010davaju da raspiruju plamen.<\/p>\n Interni odgovor EU<\/strong><\/p>\n Vrlo brzo, zapo\u010dela je druga faza, sa zajedni\u010dkim odlukama o zadr\u017eavanju protoka robe preko granice i zajedni\u010dkom nabavkom medicinske opreme. Kada ljudi govore ili kritikuju \u201eEU\u201c, mora nam biti jasno na koga misle. Komisija je u\u010dinila sve \u0161to je moguc\u0301e sa instrumentima koji su joj bili na raspolaganju, obustavljajuc\u0301i odmah primjenu pravila Pakta za stabilnost i rast i povec\u0301avajuc\u0301i moguc\u0301nosti dr\u017eava \u010dlanica da koriste dr\u017eavnu pomoc\u0301. Evropska centralna banka je tako\u0111e reagovala veoma brzo, mnogo br\u017ee nego za vrijeme krize eura, obezbijediv\u0161i preko 750 milijardi eura za otplatu duga i usmjeriv\u0161i svoje akvizicije tamo gdje su najpotrebnije. Komisija je tako\u0111e predlo\u017eila da dr\u017eavama \u010dlanicama ponudi 100 milijardi eura kredita, kako bi im pomogla u finansiranju programa za\u0161tite poslova. Ovo jo\u0161 nije komplementarno osiguranje od nezaposlenosti na evropskom nivou, ali je va\u017ean korak kada rizikujemo masovnu nezaposlenost.<\/p>\n Ovih dana mnogi govore o potrebi za “Mar\u0161alovim planom”, kao izvorom inspiracije. Ali mi naravno znamo da nema D\u017eord\u017ea Mar\u0161ala koji dolazi s druge strane Atlantika. Pored toga, njegov plan je bio istorijski usmjeren na obnovu kontinenta uni\u0161tenog ratom. \u010cak i ako neki porede pandemiju sa ratom, nema uni\u0161tavanja fizi\u010dkog kapitala. Nakon zemljotresa, obnavljate infrastrukturu i proizvodni kapacitet. Ali ovdje to nije slu\u010daj. Sada se moramo fokusirati na neposredne potrebe zdravstvenih sistema, pru\u017eiti prihode onima koji ne mogu raditi i produ\u017eiti garancije i odgoditi plac\u0301anja firmama, kako bi se izbjegli bankroti.<\/p>\n Evropska investiciona banka (EIB) ponudic\u0301e 200 milijardi eura zajma, posebno malim i srednjim preduzec\u0301ima. Pored toga, Evropski mehanizam za stabilnost (ESM) omoguc\u0301ic\u0301e kredite, sa kamatama koje su blizu nule i dugim uslovima otplate, za finansiranje tro\u0161kova koji su direktno ili indirektno izazvani pandemijom, bez posebnih uslova. Pored toga, suo\u010deni smo sa pitanjem osmi\u0161ljavanja novih, dodatnih instrumenata. Sr\u017e stvari je kako Evropljani organizuju solidarnost me\u0111u njima i koja su ograni\u010denja ove solidarnosti. Ovdje je va\u017eno da ne govorimo samo o solidarnosti na makro i politi\u010dkom nivou. Ve\u0107 da isti\u010demo i konkretne slu\u010dajeve solidarnosti unutar EU: milioni maski su oti\u0161li \u200b\u200biz Francuske, Austrije, \u010ce\u0161ke i drugih u Italiju i \u0160paniju. To je bilo mnogo vi\u0161e od onih koje su poslale Rusija ili Kina, iako je sva pomoc\u0301 dobrodo\u0161la. Pacijenti iz jedne zemlje se lije\u010de u bolnicama druge zemlje, uz ljekarske timove koji dolaze iz Rumunije i drugih mjesta. Dakle, ovo je panevropska kriza u na\u010dinu na koji je ljudi do\u017eivljavaju, tako\u0111e na dru\u0161tvenim medijima, dijelec\u0301i pozitivne pri\u010de. Pokazuje da evropska svijest postoji \u010dak i ako moramo da izgradimo ovaj narativ i objasnimo vi\u0161e i bolje \u0161ta mi radimo.<\/p>\n Spoljni odgovor EU<\/strong><\/p>\n Spolja, putem video konferencija s evropskim ministrima vanjskih poslova, obrane i razvoja, dogovorili smo zajedni\u010dke akcije na nekoliko kolosijeka: rad s dr\u017eavama \u010dlanicama na najvec\u0301oj dosada\u0161njoj operaciji repatrijacije, povratak vi\u0161e od pola miliona Evropljana svojim domovima. Saglasili smo se da u potpunosti iskoristimo na\u0161u vojsku za borbu protiv virusa i njegovih posljedica i da se zajedno borimo protiv dezinformacija.<\/p>\n Glavni prioritet je bio razvoj zajedni\u010dkog evropskog pristupa pomoc\u0301i ugro\u017eenim i najte\u017ee pogo\u0111enim, posebno u Africi, na\u0161em okru\u017eenju i drugdje. Iako su potrebe kod kuc\u0301e ogromne, od vitalnog je zna\u010daja da pomognemo drugima. Ne samo iz solidarnosti, vec\u0301 i zbog toga \u0161to je na\u0161 interet da borba protiv COVID-19 bude uspje\u0161na \u0161irom sveta. Od virusa mo\u017eemo biti sigurni samo ako su sigurni i na\u0161i susjedi.<\/p>\n Zbog toga smo preorijentisali sredstva iz bud\u017eeta EU, koji zajedno sa zajmovima EIB i EBRD iz dr\u017eava \u010dlanica, \u010dine paket od 20 milijardi eura u svrhu pomoc\u0301i na\u0161im partnerima u rje\u0161avanju pandemije. Ovo nije svje\u017e ili nov novac. Ali, to je na\u010din davanja prioriteta najhitnijim potrebama. I to smo uradili novim okvirom koristec\u0301i etiketu \u201eTim Evropa\u201c, \u0161to zna\u010di da dr\u017eave \u010dlanice i evropske institucije rade zajedno. Ovo c\u0301e se koristiti u buduc\u0301nosti.<\/p>\n Dublje posledice COVID-19<\/strong><\/p>\n Donosioci odluka su se mu\u010dili u prvim nedjeljama krize. Pored kompleksne situacije, u kojoj je sve hitno i nesigurno, oni su morali da donose 100% odluka na osnovu 50% informacija. Ono \u0161to je pozitivno je to \u0161to vidimo da se nauka i stru\u010dnost po\u0161tuju, a da ljudi tra\u017ee kvalitetno novinarstvo. Populisti i dalje \u017eive u strahu i propagiraju svoje nacionalisti\u010dke parole. Me\u0111utim, politike i saradnja zasnovane na \u010dinjenicama su najbolji na\u010din da ljudi budi za\u0161ti\u0107eni.<\/p>\n Sa svakim danom koji pro\u0111e, znamo vi\u0161e o virusu i na\u0161 je odgovor sve bolji. Postoji ogroman gubitak \u017eivota, ali mjere po\u010dinju da djeluju. Broj pacijenata u bolnicama i slu\u010dajevi za intenzivnu njegu opadaju. Polako, ali opadaju. Nakon faze hitnog i direktnog upravljanja krizom, sljedec\u0301e pitanje je kako mo\u017eemo izac\u0301i iz blokade i zapo\u010deti ekonomski oporavak. Put c\u0301e biti dug i te\u017eak, ali imamo vi\u0161e znanja nego kada je po\u010dela kriza. I naredna faza treba koordinisan odgovor – u Evropi i \u0161irom sveta.<\/p>\n Borba protiv virusa korone izazvala je mnogo rasprava o razli\u010ditim modelima u razli\u010ditim zemljama i regionima. Dani Rodrik je napisao da kriza poja\u010dava trendove tako \u0161to zemlje i regioni postaju \u201epreuveli\u010dane verzije sebe\u201c. Sigurno smo vidjeli mnoge koji projektuju sopstvene ideologije na krizu.<\/p>\n Najverovatnije, kriza ubrzava istoriju ja\u010danjem postojec\u0301ih trendova. To zna\u010di vi\u0161e geopoliti\u010dke konkurencije u cjelini i vec\u0301e tenzije izme\u0111u SAD i Kine. To c\u0301e zauzvrat uticati na to koliko c\u0301e kooperativni i multilateralni odgovor biti moguc\u0301 sa UN i G20 u njihovom srcu. U velikoj meri c\u0301e na \u00a0Evropu i druge koji razmi\u0161ljaju sli\u010dno pasti teret da vode ovaj proces: da gura, miri i obezbjedi multilateralni odgovor koji je jako potreban. Mobilizacijom svih postojec\u0301ih multilateralnih instrumenata, reformom onih kojima je to potrebno i spremno\u0161c\u0301u da izgradi nove i bolje.<\/p>\n Kako krec\u0301emo u sljedec\u0301u fazu, va\u017eno je postavljati dublja pitanja. Kakva c\u0301e biti uloga dr\u017eave – intervencije i za\u0161tite u oporavku nakon krize? \u0160ta kriza zna\u010di za prethodni sistem ekonomske globalizacije? Kompletna \u201edeglobalizacija\u201c djeluje malo verovatno, ali sigurno da nam treba vec\u0301i naglasak na bezbijednost – i zdravlje je uklju\u010deno u tu kategoriju – \u0161to zna\u010di izgradnju rezervnih strate\u0161kih materijala i stvaranje krac\u0301ih i razli\u010ditih lanaca snabdevanja. Sve je to novi podsticaj da se ozbiljno shvati strate\u0161ka autonomija Evrope.<\/p>\n Tako\u0111e, moramo duboko razmisliti o posljedicama za na\u0161e demokratske sisteme. Kriza bi se mogla iskoristiti za centralizaciju vlasti i slabljenje demokratske kontrole – i trebalo bi da se \u010duvamo od toga. Treba da nam je jasno da je najizdr\u017eljiviji oblik vlasti onaj sa \u201echecks and balances\u201c, u kojem se gra\u0111ani osna\u017euju, a ne nare\u0111uje im se. Bic\u0301e to balansirani \u010din koji c\u0301e nam osigurati da za\u0161titimo demokratske vrijednosti, prava i slobode pojedinca potrebnim mjerama za borbu protiv virusa. U tom je kontekstu ohrabrujuc\u0301e vidjeti evropske nau\u010dnike koji sara\u0111uju na tehnologiji prac\u0301enja koja je u skladu sa privatno\u0161c\u0301u.<\/p>\n Evropa je sada u potpunosti mobilizovana <\/strong><\/p>\n Rje\u0161avanje krize izazvane koronom je maraton, a ne trka. Oni koji su ranije izgledali kao “pobjednici”, kasnije mogu izgubiti korake. I obrnuto. Nakon poteisgurnog starta, EU je sada u potpunosti aktivna na svim putevima. Potreba solidarnosti i zajedni\u010dkog djelovanja prepoznata je na cijelom kontinentu. A na\u0161i principijalni izbori za multilateralizam i partnerstvo pronalaze odjek \u0161irom svijeta.<\/p>\n Svijet poslije pandemije bic\u0301e vjerovatno fragmentiran. Uz mnoge prijetnje koje c\u0301e i dalje biti tu. Moj drugi mjesec \u017eivota u vrijeme korone posveti\u0107u rje\u0161avanju ovih problema, nadam se uz upotrebu dobre-stare iskusne diplomatije.<\/p>\n Blog visokog predstavnika EU \u017dozepa Borrela<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Du\u017ee od mjesec korona virus je pristupan u Evropi. Iako svakodnevno radimo na rje\u0161avanju krize na svim aspektima, po\u017eeljno je na kratko odstupiti i razmisliti \u2013 \u0161ta zna\u010di \u017eivjeti sa COVID-19 za na\u0161 svakodnevni \u017eivot, za Evropu, za \u0161iri svijet i kako c\u0301e to uticati na na\u0161e dru\u0161tvo. Kao i mnogi drugi, i ja sam […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":35170,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[],"tags":[],"class_list":["post-8361","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry"],"acf":[],"yoast_head":"\n