COVID-19 c\u0301e preoblikovati na\u0161 svijet. Jo\u0161 ne znamo kada c\u0301e se zavr\u0161iti kriza. Ali mo\u017eemo biti sigurni da c\u0301e s vremenom na\u0161 svijet izgledati zna\u010dajno druga\u010dije. Koliko druga\u010dije, zavisi od izbora koje napravimo danas.<\/p>\n
Kriza COVID-19 nije rat, vec\u0301 je \u201enalik na rat\u201c, jer zahtijeva mobilizaciju i usmjeravanje resursa na do sada nevi\u0111en na\u010din, bez presedana. Solidarnost izme\u0111u zemalja i spremnost na \u017ertvu za op\u0161te dobro su presudni. Samo udru\u017eivanjem i prekograni\u010dnom saradnjom mo\u017eemo pobijediti virus i obuzdati njegove posljedice – a Evropska unija u tome ima centralnu ulogu. To je bio jasan i jedinstven stav ministara spoljnih poslova EU, kada smo 23. marta razgovarali o krizi putem video veze.<\/p>\n
Ponekad se ka\u017ee da se ratovi pobje\u0111uju, ne taktikom i strategijom, vec\u0301 logistikom i komunikacijama. To se \u010dini istinitim i za COVID-19: onaj ko najbolje organizuje odgovor, brzo u\u010di lekcije iz iskustava drugih i uspije\u0161no komunicira sa gra\u0111anima i svijetom, postac\u0301e najja\u010di.<\/p>\n
U toku je globalna bitka narativa u kojoj je vrijeme presudan faktor. U januaru je dominantan zaklju\u010dak bio da je rije\u010d o lokalnoj krizi u provinciji Hubei, a siutaciju je dodatno pogor\u0161alo prikrivanje krucijalnih informacija od strane zvani\u010dnika kineskih vlasti. Evropa je slala puno medicinske opreme kako bi pomogla kineskim vlastima, koje su tada bile preplavljene. Od tada je Kina svela nove lokalne infekcije na jednocifrene brojke – i sada \u0161alje opremu i ljekare u Evropu, kao \u0161to to \u010dine i drugi. Kina agresivno \u0161alje poruku da je, za razliku od Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, odgovoran i pouzdan partner. U borbi narativa, vidjeli smo i poku\u0161aje diskreditacije EU kao takve i neke slu\u010dajeve gdje su Evropljani stigmatizovani kao da su svi nosioci virusa.<\/p>\n
Poenta Evrope je sljedec\u0301a: mo\u017eemo biti sigurni da c\u0301e se percepcije ponovo mijenjati, kako se siutacija i na\u0161 odgovor na nju budu razvijali. Ali moramo biti svjesni da postoji geopoliti\u010dka komponenta, uklju\u010dujuc\u0301i borbu za uticaj spinovanjem i ‘politikom velikodu\u0161nosti’. Naoru\u017eani \u010dinjenicama, mi moramo da branimo Evropu od onih koji je kleve\u0107u.<\/p>\n
Postoji i bitka narativa unutar Evrope. Od vitalnog je zna\u010daja da EU poka\u017ee da je to Unija koja \u0161titi i da solidarnost nije prazna fraza. Nakon prvog talasa u kojem su nacionalne vlasti zauzele centralnu fazu, sada EU izlazi na vidjelo zajedni\u010dkim akcijama na svim kolosjecima na kojima su je \u00a0dr\u017eave \u010dlanice ovlastile da djeluje: zajedni\u010dkom nabavkom vitalne medicinske opreme, zajedni\u010dkim ekonomskim podsticajima i neophodnim ubla\u017eavanjem pravila o fiskalnoj i dr\u017eavnoj pomoc\u0301i.<\/p>\n
Pored toga, uloga EU sadr\u017ei veliku spoljnu komponentu. Mi poma\u017eemo dr\u017eavama \u010dlanicama u njihovim konzularnim naporima, poma\u017euc\u0301i povratak Evropljana kuc\u0301i. Na primijer, protekle nedjelje, zajedni\u010dki napori u Maroku omoguc\u0301ili su povratak oko 30.000 gra\u0111ana EU. To pokazuje da mo\u017eemo da djelujemo zajedno.<\/p>\n
Jo\u0161 mnogo toga ostaje da se uradi. U svijetu se oko 100.000 evropskih putnika prijavilo lokalnim ambasadama ili konzulatima, ali stvarna brojka onih koji treba da se vrate kuc\u0301i je mnogo ve\u0107a.<\/p>\n
Globalnoj pandemiji potrebna su globalna rje\u0161enja i EU mora biti u sredi\u0161tu borbe. U kontaktu sam sa partnerima \u0161irom svijeta, iz Azije, Latinske Amerike i Afrike, kako bih pomogao u izgradnji koordinisanog me\u0111unarodnog odgovora. U krizi, ljudski instinkt \u010desto se okrec\u0301e ka unutra\u0161njosti, zatvara granice i brine se za sebe. Iako je razumljivo, ovakav stav je pora\u017eavajuc\u0301i. Pandemija COVID-19 se ne mo\u017ee rije\u0161iti unutar jedne zemlje ili samostalnim djelovanjem. To jednostavno zna\u010di da c\u0301emo se svi du\u017ee boriti sa vec\u0301im ljudskim i ekonomskim gubicima.<\/p>\n
Ono na \u010demu bi trebalo da radimo je radikalno povec\u0301avanje me\u0111unarodne saradnje nau\u010dnika, ekonomista i kreatora politika. U okviru Ujedinjenih nacija, Svjetske zdravstvene organizacije i Me\u0111unarodnog monetarnog fonda. Unutar G7 i G20 i drugih me\u0111unarodnih foruma. Okupljanje resursa za rad na lije\u010denju i stvaranju vakcine. Ograni\u010davanje ekonomske \u0161tete koordinacijom fiskalnih i monetarnih stimulativnih mjera i odr\u017eavanje trgovine robom otvorenom. Saradnja na ponovnom otvaranju granica kada nam nau\u010dnici ka\u017eu da mo\u017eemo. I borba protiv online kampanja za dezinformaciju. Ovo je vrijeme za solidarnost i saradnju, a ne za igru ko je kriv, koja nec\u0301e izlije\u010diti niti jednu zara\u017eenu osobu.<\/p>\n
Iako su kod kuc\u0301e velike potrebe, EU tako\u0111e treba da bude spremna da pomogne drugima u krhkim situacijama. Pomislite samo na izbjegli\u010dke kampove u Siriji i \u0161ta bi se desilo kada bi COVID19 izbio tamo. U tom pogledu glavna je briga Afrika. Sa ebolom stekli su nova iskustva u radu sa pandemijama vi\u0161e nego mi u Evropi, ali zdravstveni sistemi su u cjelini vrlo slabi i sna\u017ena epidemija bi mogla da ih uni\u0161ti. Socijalno distanciranje i \u017eivot sa ograni\u010denim kretanjem eksponencijalno su te\u017ei u gusto naseljenim urbanim oblastima Afrike. Milioni u Africi zara\u0111uju za \u017eivot u neformalnoj ekonomiji i morac\u0301e da rje\u0161avaju epidemiju bez ikakve mre\u017ee socijalne sigurnosti. Prije nego \u0161to je virus pogodio kontinent, Afrikanci, sa ostalim ekonomijama u nastajanju, moraju da se suo\u010de sa ogromnim nivoom povla\u010denja kapitala.<\/p>\n
Druge zemlje poput Venecuele ili Irana mogu do\u017eivjeti kolaps bez na\u0161e podr\u0161ke. To zna\u010di da treba osigurati da imaju pristup pomoc\u0301i MMF-a. A s Iranom moramo osigurati da se legitimna humanitarna trgovina mo\u017ee nastaviti uprkos ameri\u010dkim sankcijama.<\/p>\n
Treba tako\u0111e da imamo na umu da nijedan drugi problem na koji smo se fokusirali prije korona krize, nije nestao. U stvari, oni se samo mogu pogor\u0161ati. COVID-19 mo\u017ee produbiti neke dugotrajne sukobe. Evropa je ve\u0107 morala da se vodi u svijetu rastuc\u0301ih geopoliti\u010dkih tenzija, posebno izme\u0111u SAD i Kine. I ovdje je rizik da c\u0301e COVID-19 sjediniti ve\u0107 postojec\u0301e trendove.<\/p>\n
Sveukupni zadatak EU je da prkosi kriti\u010darima i poka\u017ee vrlo konkretno da je efikasna i odgovorna u kriznim vremenima. Jean Monnet je u svojim memoarima napisao da c\u0301e “Evropa \u0107e biti iskovana krizama i predstavlja\u0107e zbir prihva\u0107enih re\u0161enja za te krize\u201c. Neka to bude na\u0161a filozofija-vodilja, dok se borimo protiv ove krize i pripremamo se za ono \u0161to slijedi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Blog \u017dozepa Borela, visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbjednost i potpredsjednika Evropske komisije <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":35146,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[],"tags":[],"class_list":["post-7968","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry"],"acf":[],"yoast_head":"\n