![\"\"](\"http:\/\/www.evropskakuca.me\/wp-content\/uploads\/2017\/12\/171207_anti_corruption-10-1024x683.jpg\")
<\/p>\nPODGORICA, 7. decembar 2017. – \u00a0Pravo na slobodan pristup informacijama omogu\u0107ava gra\u0111anima nadzor nad zakonito\u0161\u0107u rada organa vlasti, kao i nad tro\u0161enjem novca iz bud\u017eeta, \u0161to sprje\u010dava lo\u0161e upravljanje povjerenim sredstvima i su\u017eava mogu\u0107nost zloupotrebe i korupcije. Na panel diskusiji koja je organizovana u EU Info centru u okviru Nedelje borbe protiv korupcije generalna ocjena u\u010desnika bila je da institut slobodnog pristupa informacijama u Crnoj Gori jo\u0161 ne funkcioni\u0161e na zadovoljavaju\u0107em nivou.<\/p>\n
<\/p>\n
Kao najve\u0107e probleme u\u010desnici su naveli \u0107utanje administracije, slabo proaktivno objavljivanje informacija, neznanje i pogre\u0161na primjena zakona, ali i nepo\u0161tovanje odluka Agencije za za\u0161titu li\u010dnih podataka i slobodan pristup informacijama i Upravnog suda.<\/p>\n
Podaci Agencije pokazuju da broj \u017ealbi koje ovo tijelo dobija drasti\u010dno raste. Prema rije\u010dima \u0161efice odsjeka agencije za slobodan pristup informacijama, Biljane Bo\u017ei\u0107, 2013. godine \u00a0primljene su 752 \u017ealbe, a 2016. \u010dak njih 2687, da bi tokom ove godine njihov broj prema\u0161io 4,5 hiljada. \u201eU prva tri kvartala koja su za nama usvojeno je 840 \u017ealbi, od kojih su 642 predmeta bila \u0107utanja administracije\u201c, kazala je Bo\u017ei\u0107.<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/www.evropskakuca.me\/wp-content\/uploads\/2017\/12\/171207_anti_corruption-11.jpg\")
Sa velikim brojem tu\u017ebi suo\u010dava se i Upravni sud. \u201eNemamo statisti\u010dke podatke, ali po mojoj slobodnoj procjeni kao sudije tog suda izuzetno je veliki broj sporova, a najve\u0107i broj njih ti\u010de se \u0107utanja prvostepenih i drugostepenih organa\u201c, kazala je sutkinja Upravnog suda Ana Perovi\u0107 Vojinovi\u0107, koja je napomenula i da taj sud ima 13000 premeta kojim se bavi 90 ljudi. \u201eMoj osje\u0107aj je da se jo\u0161 do kraja ne zna \u0161ta zna\u010di postupak slobodnog pristupa informacijama i koliko je on bitan. Moj li\u010dni utisak je zapravo da organi vlasti jo\u0161 nose taj relikt iz pro\u0161lih vremena da \u201emogu sve i kad oni ho\u0107e\u201c, kazala je Perovi\u0107 Vojinovi\u0107.<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/www.evropskakuca.me\/wp-content\/uploads\/2017\/12\/171207_anti_corruption-14.jpg\")
U Ministarstvu javne uprave ka\u017eu da su svjesni nedostataka u funkcionisanju ovog instituta. Samostalna savjetnica u tom ministarstvu, Marija Tomovi\u0107, kazala je da \u0107e neki od problema u primjeni zakona, poput nedovoljne proaktivnosti dr\u017eavnih organa u objavljivanju informacija i obu\u010denosti i informisanosti slu\u017ebenika biti tretirani planiranom reformom javne uprave.<\/p>\n
Kad je u pitanju proaktivan pristup dr\u017eavnih organa, podaci MANS-a pokazuju da su tokom ove godine institucije objavile tek 40 odsto informacija koje bi trebalo da budu javne.<\/p>\n
Ova organizacija je ina\u010de za 12 godina koliko postoji Zakon o slobodnom pristupu informacijama podnijela 110 000 zahtjeva, a samo u ovoj godini preko 7000.<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/www.evropskakuca.me\/wp-content\/uploads\/2017\/12\/171207_anti_corruption-16.jpg\")
\u201eZa\u0161to toliko podnosimo zahtjeva? Odgovor je jednostavan. Zakon o slobodnom pristupu informacijama, kao antikorupcijski zakon nama predstavlja mehanizam pomo\u0107u kojeg dolazimo do dokumentacije koja nam na direktan ili indirektan na\u010din ukazuje na neregularnosti. U praksi se \u010desto de\u0161ava da upravo dokumentacija dobijena posredstvom tog zakona predstavlja dokazni materijala koji mi prila\u017eemo uz krivi\u010dne prijave koje mahom podnosimo protiv javnih funkcionera\u201c, pojasnio je koordinator Pravnog programa MANS-a, Vuk Jankovi\u0107.<\/p>\n
Panelu je prisustvovao i konsultant u kancelariji Povjerenika za informacije Slovenije Jan Merc, koji je predstavio izkustva te zemlje u ovoj oblasti, a poseban panel posve\u0107en je primjeni zakona o slobodnom pristupu informacijama u radu novinara i nevladinih organizacija. U\u010desnici panela bili su Mila Radulovi\u0107, urednica u dnevnom listu Vijesti, Marko Ve\u0161ovi\u0107, novinar dnevnog lista Dan, Milica Kova\u010devi\u0107, predsjednica Centra za demokratsku tranziciju, Mira Popovi\u0107, saradnica na programima Centra za gra\u0111ansko obrazovanje i Dejan Milovac, direktor Istra\u017eiva\u010dkog centra MANS-a.<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/www.evropskakuca.me\/wp-content\/uploads\/2017\/12\/171207_anti_corruption-23-1024x683.jpg\")
<\/p>\n
Iskustva novinara i civilnih aktivista ve\u0107inom pokazuju da zbog sporosti sistema, ali i nerijetkog ignorisanja zahtjeva za dobijanje informacija ovaj institut ne koriste kao pouzdan alat u svom radu. Ipak, iz MANS-a su poru\u010dili da ipak ne treba odustajati, ve\u0107 uporno\u0161\u0107u uspostavljati institucionalnu praksu koja makar ne du\u017ee staze mora dati rezultate.<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/www.evropskakuca.me\/wp-content\/uploads\/2017\/12\/171207_anti_corruption-9-300x200.jpg\")
<\/p>\n
Od ovog zakon o\u010dekuje se da bude ogledalo transparentnosti dru\u0161tva, pravne dr\u017eava i mjerilo demokratije u kojoj je dr\u017eavna uprava slu\u017eba svojih gra\u0111ana.<\/p>\n
Nedelju borbe protiv korupcije oganizuju Delegacija Evropske unije u Crnoj Gori i NVO MANS, uz podr\u0161ku EU info centra.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Gra\u0111ani imaju pravo da znaju<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":33174,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[],"tags":[],"class_list":["post-4441","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry"],"acf":[],"yoast_head":"\n