![\"\"](\"https:\/\/evropskakuca.me\/wp-content\/uploads\/2023\/05\/EU-MNE-flags_0-e1683727350746.jpg\")
<\/p>\nPoreklo ovog komemorativnog dana se\u017ee u 1950. godinu. Se\u017ee u godinu kada se Evropa jo\u0161 uvek oporavljala od razornih posledica Drugog svjetskog rata.<\/p>\n
<\/p>\n
Devetog maja, Evropljani slave Dan Evrope, praznik kojim se obele\u017eava po\u010detak ekonomske i politi\u010dke integracije kontinenta. Tako\u0111e ovog dana proslavlja se i postignuti trajni mir, rezultat decenijski dugog kolektivnog napora .<\/p>\n
Proslava se vezuje za 1950. godinu, kada je Robert \u0160uman, tada\u0161nji francuski ministar spoljnih poslova, izneo svoju istorijsku deklaraciju kojom je predlo\u017eio da se dvije zemlje koje dijele dugu i krvavu istoriju,\u00a0 Njema\u010dka i Francuska\u00a0 udru\u017ee u proizvodnji uglja i \u010delika. \u0160umanova namjera bila je da ubrza modernizaciju obe zemlje, u godinama nakon ekonomske devastacije i ogromnih ljudskih \u017ertava uzrokovanih Drugim svetskim ratom. Time su se istovremeno uklonili podsticaji koji bi mogli da podstaknu nefer konkurenciju.<\/p>\n
Neraskidivim povezivanjem klju\u010dnih industrija dvije zemlje, francuski ministar dosegao bi vi\u0161i cilj: da rat postane nemogu\u0107 i besmislen.<\/p>\n
“Solidarnost u proizvodnji koja se tako uspostavlja \u0107e pokazati da bi svaki rat izme\u0111u Francuske i Nema\u010dke bio ne samo nezamisliv, ve\u0107 i materijalno nemogu\u0107”, rekao je \u0160uman dok je \u010ditao svoju deklaraciju u Salonu l’Horloge na Quai d’Orsay-u u Parizu 9. maja 1950. godine.<\/p>\n
\u0160uman je\u00a0 na spretan na\u010din ostavio otvorena vrata za pridru\u017eenje drugih zemalja \u010dime bi se zaista ujedinila Evropa. Tu ambiciju,koja se sru\u0161ila pod te\u017einom nacionalnih interesa imale su mnoge zemlje u me\u0111uratnom periodu.<\/p>\n
\u0160umanov predlog se pokazao uspe\u0161nim:<\/p>\n
Zapadnonema\u010dki kancelar Konrad Adenauer gotovo momentalno dao je svoj pristanak.<\/p>\n
Ujedinjena Evropa polako je nastajala<\/strong><\/p>\n Godinu dana kasnije, 18. aprila 1951. godine, predstavnici Francuske, Nema\u010dke, Italije, Belgije, Holandije i Luksemburga potpisali su Ugovor iz Pariza i osnovali\u00a0Evropsku zajednicu za ugalj i \u010delik<\/strong>\u00a0(EZU), pionirsku organizaciju zasnovanu na principu nadnacionalnosti.<\/p>\n U okviru EZU, dr\u017eave su prihvatile prenos svojih suverenih nadle\u017enosti koje su ljubomorno \u010duvane,na niz novoformiranih evropskih institucija: Visoko tijelo EZU, Zajedni\u010dka skup\u0161tina u koju ulaze zastupnici nacionalnih parlamenata, Specijalno vije\u0107e koje \u010dine ministri dr\u017eava \u010dlanica i Sud pravde.<\/p>\n \u0160umanov bliski saradnik, \u017dan Mone, koji se danas smatra tvorcem ove va\u017ene deklaracije, imenovan je za prvog predsjednika Visokog tijela. Ekonomski benefiti Evropske zajednice za ugalj i \u010delik, kao \u0161to su slobodno carinsko tr\u017ei\u0161te koje je stimulisalo trgovinu ugljem i \u010delikom, ubijedili su dr\u017eave \u010dlanice da idu dalje od prvobitne koncepcije i pod stvarnu nadle\u017enost dovedu jo\u0161 sektora i oblasti politike.<\/p>\n Evropska zajednica za ugalj i \u010delik postepeno se razvijala, prvo u\u00a0Evropsku ekonomsku zajednicu<\/strong>, a kasnije u\u00a0Evropsku uniju<\/strong>.<\/p>\n \u010cetiri originalne institucije su se kona\u010dno pretvorile u Evropsku komisiju, Evropski parlament, Savjet Evrope i Evropski sud pravde, kakve ih danas poznajemo.<\/p>\n Robert \u0160uman smatra se jednim od otaca osniva\u010da Evropske unije\u00a0<\/em><\/p>\n Postepena i ravnomjerna transformacija ovog politi\u010dkog projekta, prvi put vi\u0111enog u \u010dovje\u010danstvu\u00a0 u\u010dvrstila je status \u0160umanove deklaracije kao pravog temelja Evropske integracije.<\/p>\n “Evropa se ne\u0107e graditi odjednom ili prema jednom jedinom planu. Ona \u0107e se graditi kroz konkretna dostignu\u0107a koja prvo stvaraju de facto solidarnost”, rekao je francuski dr\u017eavnik u svom govoru.<\/p>\n Na sastanku u Milanu 1985. godine, \u0161efovi dr\u017eava i vlada odlu\u010dili su da zvani\u010dno nazovu 9. maj Danom Evrope u cilju proslave kontinuiteta mira i jedinstva .<\/p>\n Taj doga\u0111aj je postao jedan od glavnih simbola Evropske unije, zajedno sa zastavom od dvanaest zvjezdica, sloganom “In varietate concordia” – “Ujedinjeni u razli\u010ditosti” – i himnom, zasnovanom na Betovenovoj “Odi radosti”.<\/p>\n Ugovor o Ustavu Evropske unije iz 2004. godine trebao je da konsoliduje ove simbole kao zvani\u010dne embleme bloka, ali je ta odredba izba\u010dena nakon \u0161to je ratifikacijski proces propao.<\/p>\n Zanimljivo je da su samo dvije zemlje, Luksemburg\u00a0 (U kojem je \u0160uman ro\u0111en 1886. godine)\u00a0 i Kosovo ( Dr\u017eava koja nije \u010dlanica EU ali ima dugogodi\u0161nje EU aspiracije) uspostavile Dan Evrope kao dr\u017eavni praznik. U Rumuniji se ovaj praznik poklapa sa danom nezavisnosti.<\/p>\n Hrvatska i Litvanija priznaju ovaj dan kao zna\u010dajni datum, ali nisu ga proglasile za dr\u017eavni praznik.<\/p>\n Ostale \u010dlanice slave Dan Evrope na simboli\u010dan na\u010din, podi\u017eu\u0107i zastave i organizuju\u0107i razli\u010dite doga\u0111aje. U Briselu, institucije Evropske unije organizuju dan otvorenih vrata, a njihovi zaposleni dobijaju slobodan dan – osim ako je Parlament u zasjedanju.<\/p>\n Ukratko, Dan Evrope je prilika da se podsjetimo na ambiciozan projekt ujedinjenja evropskih dr\u017eava u svrhu postizanja mira, stabilnosti i prosperiteta na kontinentu, i na ostvarene rezultate u proteklim decenijama. To je tako\u0111e prilika da se podvuku crte i da se razmisli o budu\u0107nosti EU i njenih gra\u0111ana, te kako da se istorijski uspjeh o\u010duva i unaprijedi u narednim godinama i decenijama.<\/p>\n <\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/evropskakuca.me\/wp-content\/uploads\/2023\/05\/Schuman-1024x768.jpg\")
<\/p>\n